11.dan
|
MAR 25
SHKRIIIP! 11 DAY Ponovo je tehnologija pojela tekst od jutros. Idem dizat revoluciju na HELP DESKU. A bas kad htedoh ispricati Treci san: krupan plan inboxa i slika koju vidim pred budjenje: reci VOLIM TE. Samom su opet u krevetu i muskarac i zena. Za sekund ne otvaram poruku. Klik! Sanjam notifikacije. Ceo moj svet se svodi na ormar. Sanduce u koje stizu mnoga besmislena pisma. A ja se nekako necu pomiriti s time. U osnovi, moja namera je pozitivna. No metode su mi pogresne. Nisam ja za ormar. Samicu. Ja sam za ormar dupleks. I jastuke. Pet minuta stojim pred ulazom sa zadnje strane hotela pored kojeg svakodnevno prodjem dva puta. Pusim. Gledam u baricu u kojoj kapi kise ispisuju krugove zvuka koji ne cujem. Kad bi bar mogla da priblizim uho i cujem to buckanje! Nedostajes mi. Na neki nacin, to sto te nema, ne bi bilo tako bolno da tu nisu jos mnoga pitanja u vazduhu. Teskoba. Pokusavam odvojiti to u sebi. Tebe, mog prijatelja, o kome ne ne znam bas puno (a ono sto znam - veseli me), od sopstvenih zelja u vezi sa tobom. Cini mi se nemogucno i ludo, to da sam tvojim odlaskom uspela pomesati to dvoje. Moja neispunjena ocekivanja i tebe. Kako sam to uspela? Igrajuci se. Eto kako! A ti nisi kriv za moju usamljenost. Niti za osecanja nize vrednosti i promasenosti koja kao i ove kapi buckaju u mene kao u baricu. Dodje mi da skocim te rasteram svu vodu iz tog udubljenja u koje sam se slila! Cak i najmanje udubljenje zadrzava vodu. Ta rana koja zjapi na sred mojih prsa. I grudi cije vrhove osecam. Najezene u dodiru sa svetom. I ta mapa u glavi, s kojom pokusavam naci izlaz iz ovog stanja. Ali ja je ne umem koristiti. Tesko d a me bilo sta, osim ormara moze sacuvati. Bacam cigaretu na stazu u vodu. Shhh. Tuga. Ulazim u autobus. Pre ormara - burek. . |
